ДУДОВА ВРАТА ЗЕЛЕНЕ БОЈЕ

…Пробајте да у једну собу сместите све које волите. Ми нисмо успеле, па смо отвориле врата и лична и завичајна, а на те пропланке стају сви. Није до нас колико до пропланака, са којих су одавно неки други људи отворених врата измаштали и родили баш нас.

Уводно слово, ауторке књиге Дудова врата зелене боје

…Четири приче, а после сваке од њих осећај топлине у грудима, која поручује: све је у реду. Да ли зато што описују лепе успомене из детињства, оне које су „сигурна тачка” у животу човека, или зато што сећања и мисли четири сестре, које су свој квартет назвале именом Завичајке, проносе мир и љубав, неличну и сталноприсутну, којом манастир Градац штити и милује поткопаонички крај – завичај четири Завичајке.

Реч уреднице, Милица Цинцар-Поповић

… Корзо у Главној улици био је један од неизоставних ритуала вечерњег изласка … По неком неписаном правилу десне стране, река људи ишла је у мимоходу, углавном парови, породице, колеге, другарице средњошколке, ловећи кришом залутали поглед неког од момака који су кибицовали са стране и правили шпалир овој необичној поворци.

Сунцокрет је Сунцу окрет, Јасна Радосављевић

… Било је неке туге и горчине у тим последњим данима врелог августа. Некако сам имала утисак да се баш тада порасте по који сантиметар више, у кревету, преко ноћи …

У раму пејзажа од снова, Мирјана Милутиновић,

… Сада, када одмеравам снагу недостајања и преприсуства ближњих, друге мере и тегови су се установили, нисам их чак ни ја измислила већ време и свет у коме живимо. Можда нас историја запамти као људе од два века …

Моја је песма лагана, Данијела Марковић

… Како старимо испуњавајући своје снове један по један, тако живот тече и путовање постаје вредније од циља. А ми све више желимо тамо да се вратимо. Тамо где смо заувек млади, слободни и неспутани.

Чаробни брег, Биљана Вујанац Ђорђевић