Media Sfera je vaša izdavačka kuća koja radi za Vas!
Svaki umetnik svojim radom pokušava da otkrije dve tajne. Prva je tajna koju krije svet, a druga je ona koju krije u sebi.
Bojan Brukner
O autoru
Bojan Brukner rođen je 1979. godine u Beogradu. Poželeo je da piše otprilike onda kada je naučio da piše. Pet godina kasnije napisao je svoju prvu pesmu. Od tada s pisanjem nije prestajao, ali za svaki sledeći korak bile su mu potrebne godine i godine. Da oformi bend i napravi brojne pesme, da napiše i objavi prvi roman, da rasformira bend i zaboravi brojne pesme, da se zaposli tamo gde su od njega očekivali da piše, da pokuša da prestane da piše, da shvati da bez pisanja zapravo ne može. Pred vama se nalazi zbirka pesama iz ove poslednje faze. Autor smatra da nije loša za početak.
O knjizi
Svaki umetnik svojim radom pokušava da otkrije dve tajne.
Prva je tajna koju krije svet, a druga je ona koju krije u sebi.
Jednu od njih umetnik rado deli s drugima.
Jednu deli nerado.
To je koncept koji ove dve zbrike pesama spaja i istovremeno razdvaja.
One se ne moraju čitati zajedno;
mada će neopreznog čitaoca jedna potajno vući ka drugoj.
Volela bih da je i za vas ovo uvećanje mojih crtica na korist i vašu Školu osetljovosti i da se na moru sretnemo.
Danijela Marković
O autorki
Danijela Marković (1969) je hrišćanski teolog i religiolog, a širi javnost je najviše poznato kao kulturolog. Bavi se proučavanjem hrišćanske kulture, promocijom interkulturalnog dijaloga i tolerancije među ljudima... Ta intuicija dovodi je do brojnih interdisciplinarnih izazova, te dodele sa novim uvidom ko. Posvećena je priprema mnogih važnih kulturnih događaja, a posebno urednoj saradnji u osmišljavanju publikacije koja ujedinjuju značajne radove nekih od vodećih imena. Pored akademskih aktivnosti, neguje i poetsko-esejističku formu izražavanja, kako bi njeni uvidi bolje komunisti sa širim publicom...
O knjizi
Ovo delo je nepretenciozno i svetlo. Čita se kao lična ispovest i kao razgovor. Čita se kao prijateljstvo.
Kad se dečija duša otvori, na dlanu se vidi raskošni svet Maštogradilišta.
Stana Šehalić
Odlomak iz knjige
U svetu gde se snovi pletu kao tanke niti, postoji jedno mesto koje zovu Maštogradilište. To je čarobno prostranstvo, skriveno iza zavese stvarnosti, gde mašta ne poznaje granice.
Kada koračaš u Maštogradilištu, osećaj se kao da si ušao u sliku koju je naslikao najbolji umetnik. Na svakom koraku, raznobojni baloni lete u visine, noseći radost i osmehe svih koji tamo borave. Drveće u ovom gradu je od sladoleda, a lišće je ukusno poput voća. Čak i vetar šapuće, noseći sa sobom zvukove smeha i pesme, kao da je i sam sastavljen od nota.
O knjizi
Lazareve priče kojima nam je otvorio vrata svog bogatog unutrašnjeg detinjeg sveta, pomalo i izazov u preispitivanju sopstvenih uverenja i doprinosa omeđenih dinamičnim obavezama odraslih, koliko i kako smo posvećeni deci i da li smo im dovoljno pružili, ne u smislu materijalnih, već prvenstveno emotivnih, spoznajnih i duhovnih potreba. Lazar ima sreću da odrasta okružen ljubavlju i pažnjom porodice, kao i podrškom učiteljice i bliskog okruženja. Stoga svoje odrastanje koje nikad nije sasvim jednostavno, pogotovo u turbuletnim vremenima u kakvim živimo, može da transponuje u snažnu kreativnu energiju koja će ga voditi ka ostvarenju njegovih velikih i malih snova. I koji će jednog dana postati stvarnost, dok mu se sa požutelih fotografija i nikad ugaslih sećanja i uspomena, budu osmehivali svi oni koji su svojom ljubavlju i toplinom učinili da postane to što želi, a pre svega – dobar čovek.
Kad pesniku luta pogled, kako se meni čini, on uvek luta ka visinama i, ako je isprva i usmeren ka zemlji, na njoj se ne zadržava dugo, već se nesvesno okreće ka nebu. A koga tamo zatiče? Naravno, ptice.
Tanja Maletić
Autorka
Tanja Maletić rođena je 2. jula 1999. u Beogradu. Pored maternjeg srpskog jezika, govori engleski, nemački i ruski. Bavi se medicinskim i književnim prevođenjem, kao i naučnim radom u oblasti književnosti. Tokom svog školovanja osvojila je brojne nagrade i diplome na literarnim konkursima. Više puta je učestvovala na festivalima Lukićevi dani i Prijatelji dece. Neki od njenih ranijih radova objavljeni su u dečjim časopisima Vitez i Svetosavsko zvonce. U časopisu učenika i profesora srednjih škola Ogledalo objavljene su njene pesme Oda Jesenjinu i Krv u polju, koja je ujedno i nagrađena. U Srpskom književnom listu objavljena je njena pesma Sveća.
Tanja je 2022. godine diplomirala na katedri za germanistiku Filološkog fakulteta na Univerzitetu u Beogradu. Tokom studija počinje da objavljuje svoje radove u časopisu studenata germanistike Špasovniku, na sajtu Onlajn poezija, u pesničkim zbornicima i u časopisu za književnost Suština poetike, u kojem su se našle dve njene kratke priče i nekoliko prepeva nemačke poezije. Iste godine upisuje i master studije, na kojima je diplomirala odbranom rada na temu Izbor i didaktizacija književnih tekstova u udžbenicima nemačkog i ruskog jezika.
„Ptice na uzglavlju“ je njena druga zbirka pesama.
O knjizi
Tanja Maletić objavila je 2022. godine svoju prvu knjigu „Pesme bdenja i snoviđenjaˮ. Naredne dve godine bila je finalistkinja Festivala poezije mladih u Vrbasu, najznačajnije i najstarije pesničke manifestacije mladih pesnika na prostorima nekadašnje Jugoslavije. I sama ova činjenica dovoljno govori o tome da je pesnički talenat Maletićeve uočen i visoko vrednovan u savremenom mladom srpskom pesništvu.
Naslov njene druge pesničke zbirke „Ptice na uzglavljuˮ sažima u sebi po dva pola – dinamički i statički, stvarnosni i snovni. Ptice iz ovog naslova umnožiće se u naslovima ciklusa kojih je sedam: Ždralovi, Jastrebovi, Gavranovi (poema), Labudovi, Galebovi, Sokolovi i Orlovi. Na početku svakog ciklusa je moto (stihovi nekog od naših pesnika) i crtež glave ptice čiji naslov nosi taj ciklus. Likovni dar Tanje Maletić, to se ne može prećutati, je izrazit gotovo koliko i literarni, pa izgleda kao da je crtanje ptica učila od samog Javora Rašajskog.
Miroslav Aleksić
Ko pali velike vatre, ili ih samo rasplamsava, na kraju i sam sagori u njima. Ova zemlja je prepuna piromana.
Radovan Lazarević
Autor
Radovan Lazarević, rođen 1949. u Lazarevu kod Zrenjanina, diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radni vek proveo je kao novinar i urednik u “Politici”. Objavio je devet knjigа: „Oj Karlovci, joj Karlovci“, Sremska eparhija; „Kroz prozor malog voza“, Službeni glasnik; „Švapski paket“, Čigoja; „Drinski makro“, Čigoja; „Tajna Sovinog dola”, Svet knjige; “Čistači”, Svet knjige, “Nož Marine R.”, MediaSfera.“Vodovodska 187 L“ je šesti roman Radovana Lazarevića. Živi i radi u Beogradu.
O knjizi
„Vodovodska 187.L“ je koliko tlirel, toliko je i porodična drama, duštvena hronika.., koliko je potraga za razrešenjem zagonetke, zapravo zagonetki, toliko je i razotkrivanje naličja društva u kom živimo,zla koje izvire iz same biti postojećeg sistema. Istovremeno je i zabavno i opominjuće štivo.
Neko bi može biti pomislio da je novinar početnik, koji se sticajem okolnosti našao u sred kovitlca vetrova korupcije, prostitucije, narkostradalnika, zakulisane trgovine oružjem, mafijaških osveta, preljuba,ucenjivača..,glavni junak romana. Nije. On je samo hroničar i tu i tamo dolivač ulja na vatru. Istinski junak romana je izvesni Zeljo Šćepanović, junak našeg doba, metafora vremena u kom živimo, čovek koji formalno ništa nema a sve ima, nikad nije bio zaposlen niti je imao regostrovanu firmu, a živi životom raskalašnog tajkuna, stanuje u luksuznoj kući koja formalno nije a stvarno jeste njegova, žitelj je Beograda i Srbije, mada nije prijavljen kao njegov stanovnik, niti pak ima srpsko državljanstvo. Zeljo formalno ne postoji a svi zli vetrovi koji haraju ovim prostoriima ili se svijaju oko njega, ili je on njihovo izvorište.
I još jedan kuriozitet: Zeljo se gotovo ni u jednom trenutku, rečeno filmskim jezikom, ne pojavljuje u kadru. Ali se na svakoj stranici romana oseća njegovo prisustvo. Iako naoko nedodirljiv, zaštićen skrivenim opasnim svedočanstvima, na kraju ni njega nisu mimoišle neke kosmičke zakonitosti: Ko pali velike vatre, ili ih samo rasplamsava, na kraju i sam sagori u njima. Ova zemlja je prepuna piromana. Čovek zdrave pameti a male moći, može samo da se zapita da li će i njih stići Zeljova sudbina. Samo da se zapita. Da li?!
Postoje različiti oblici snage i žene su najjače kada se udruže i kada jedna drugoj pomažu. U vremenima kada odanost gubi na važnosti, insistiram na zajednici.
Talija Milošević
Odlomak iz knjige
Po zemljama Starih Slovena, među ljudima su hodale i boginje, snažne kao divovi a moćne kao hrast koji prkosi vekovima. Morana, boginja zime i tame, svake godine ledenim dodirom uspava sav život na zemlji. Priroda, umorna od davanja plodova, sva se stegne od Moranine hladnoće i utone u dubok san. Od Moranine tame, boje izblede i sreća se utiša. Ali kada se priroda odmori, kada šumske životinje postanu gladne sveže trave a pčele žedne opojnog cvetnog soka, kada tuga i tama postanu preduboke, Vesna, boginja proleća i novog života, napadne Moranu. i uvek je pobedi. Hladna bujica reke tada odnese Moranu natrag do njene kolibe, dok Vesna svojim mirisnim dahom i toplim dodirom širi vedrinu, dobrotu i svetlost koja pobedi tamu i budi boje usnulog života. Priča se da ove drevne boginje žive i danas među nama, Slovenima. Priča se da hodaju našim svetom, šapuću tajne starog hrasta, dodiruju prirodu, ali i nas. Ponekad ih čujemo, čak i osetimo, ali i tada ih teško prepoznamo. Potrebno je mnogo hrabrosti, srpljenja i želje da se jedna prava boginja pronaðe i upozna…
O knjizi
Mala Mila, voljena ali neshvaćena, želi da bude dobar đak i dobra ćerka i dobra drugarica jer, ona je dobra devojčica. Ali, kako se to radi? Šta ako sve uradi pogrešno? Unutarnji glas bi je rado poveo, ali kako da ga Mila čuje, u žamoru strahova i nedoumica? Zato mora da je povede lepa boginja i da joj pokaže kako će ptičica, kozica, lija, pa čak i ruža, savladati svoje prepreke. A Mila će od njih učiti, sve dok ne nauči da je boginja uvek uz nju i da rešenje uvek postoji.
Ponekad, kada ne znamo kako, kada ne znamo kuda, jedini put i jeste – da ipak krenemo dalje... Bitno je krenuti, osmotriti problem sa nekog novog mesta. Rešenju si bliža ako se pokreneš.
Talija Milošević
Autorka
Rođena sam u Beogradu 1977. godine i odrasla u umetničkoj porodici, uz oca akademskog slikara i majku fotografkinju, ali i uz veoma kretavinu baku šnajderku. Dali su mi ime po zaštitnici pozorišne umetnosti, grčkoj boginji i muzi Taliji i naučili me da je inspiracija svuda oko nas i u nama, i da je introspekcija početak svakog stvaranja. Pišem i čitam od detinjstva, jer kroz priče učim o sebi; u svakoj, pronalazim sebe. Živim u Minhenu, u koji sam došla šest meseci nakon što sam 2001. godine diplomirala na Katedri za biohemiju, na Hemijskom fakultetu PMF-a u Beogradu. Doktorirala sam 2006. godine na Ludvig-Maksimilijan Univezitetu (Summa cum laude), a praktični deo disertacije uradila sam na Odeljenju za eksperimentalnu dečiju kardiologiju u Nemačkom centru za srce, u Minhenu. Ostala sam u Minhenu. U njemu sam upoznala svog supruga, u njemu se rodila moja ćerka, u njemu sada radim kao direktorka kliničke bezbednosti u firmi koja proizvodi biološke srčane zaliske. U Minhenu sam pronašla sebe, i napisala svoj prvi roman; na srpskom jeziku, jer domovina je uvek sa nama i u nama. Samo na maternjem jeziku, ja mogu da volim.
O knjizi
Dr Talija Milošević, pišući o sebi, svojim pretkinjama i ženama iz svog okruženja, predstavlja čitaocu dušu i snagu žene, koja može biti ugrađena u različite ličnosti, različite stepene obrazovanja i epohe, ali je ona koja ženu čini – ženom. Naslov Jedna od mnogih stoga je sjajno odabran. Jer, knjiga upravo prikazuje tu jednu koju, kao svoju suštinu, svaka žena nosi u sebi.
Mada su izneti podaci autentični, knjiga nije rodoslov - ne bavi se biografijama svojih junakinja; čak ni njihov fizički izgled nije opisan više nego što je neophodno. Čitaocu to ne nedostaje već mu, baš naprotiv, pomaže da jasnije vidi boginju koju junakinje emaniraju. Živa, koja sve leči, daruje mudrost ženi da nadživi bol; praznina gubitka ne umanji puninu ljubavi iz koje se dalje nove ljubavi rađaju. Vesna govori: „Sve je u redu, sa tobom sam", devojčici koja nesigurnim koracima prolazi kroz oluju promena u telu i emocijama, koje mladost donosi. Lada u ženi slavi život i rađa novi, a Morana je uči da s radošću i mirom grli kraj, jer svaki kraj najavljuje novi početak.
Milica Cincar-Popović
„I ova knjiga predstavlja poziv na dijalog, na razmenu mišljenja, u svrhu proširivanja i produbljivanja znanja, boljeg razumevanja sebe i drugih, ali i artikulacije konkretnih akcija koje je moguće preduzeti kako bi se stvari unapredile i horizonti ljudske slobode proširili."
Davor Džalto
Autor
Davor Dažalto dr Davor Džalto je redovni profesor Univerzitetskog koledža u Stokholmu, i predsednik je Instituta za studije kulture i hrišćanstva. Njegov naučno-istraživački i predavački rad vezan je za oblasti političke teologije i filozofije (naročito anarhizma), studija religije i kulture, kao i istorije i teorije umetnosti. Predavao je na više evropskih i američkih univerziteta. U svojstvu autora i priređivača objavio je više od dvadeset knjiga, među kojima se ističu Orthodoxy and Anarchism (Lexington Books/Fortress Academic, 2024), Beyond Capitalist Dystopia (Routledge, 2022), Anarchy and the Kingdom of God (Fordham University Press, 2021) i Yugoslavia: Peace, War, and Dissolution (sa Noamom Čomskim, PM Press, 2018), a autor je i preko sto stručnih i popularnih članaka i eseja. Umetnički deluje u medijima slikarstva i grafike.
O knjizi
„Društvo postaje jedan distopijski prostor, u kome takoreći sve što je po definiciji bilo javno (od značaja za život zajednice) postaje privatizovano (…) Tako javna sfera – koja nikada nije bila naročito demokratska (ali je bila mnogo više politička) – postaje neka vrsta ludnice. Ali to ludilo nema emancipatorski efekat. Ono je striktno kodirano, i efekat koji proizvodi je nemogućnost artikulisanja bilo kakvog značajnijeg otpora, bilo kakve subverzije. Strukture moći ostaju stabilne, kapitalistički sistem se dodatno širi i učvršćuje, a najveći broj građana počinje svoj kavez – dizajniran da bude neka vrsta diznilend-logora za odrasle – intimno počinje da doživljava kao optimalan životni i radni prostor, iz koga se ili ne može izaći, ili se sama ideja izlaska shvata kao nešto neatraktivno.“ Davor Džalto ,,Koristeći ,anarhistički’ pristup kao metodu koja podrazumijeva skeptičnost prema svim strukturama moći, svakoj opresiji, Davor Džalto utjelovljuje testament Josepha Pulitzera onda kada se traži da ne toleriramo nepravdu, da se suprotstavimo demagozima svih vrsta. Kolega Džalto odan je načelima općeg dobra i senzibiliziran za siromašne i socijalno deprivirane.” Drago Pilsel, novinar i teolog, urednik portala Autograf.hr
DETALJNIJE„Ovo je priča o životu između stvarnosti i mašte."
Vesna Živković Kartal
Autorka
Vesna Živković Kartal Vesna Živković Kartal je rođena 1966. godine u Baru, u Crnoj Gori. Osnovnu školu je pohađala u Pančevu i već u tom uzrastu je pisala pesme i pobeđivala na školskim takmicenjima. Srednju školu, kao i Arhitektonski fakultet, završila je u Beogradu, gde je i živela do 2005. godine. Godine 2002. ilustrovala je korice za knjige "Zlatna knjiga misli" i "Hajde da se igramo". Po dolasku u Švedsku 2005. godine, zainteresovala se za izradu lutaka. Od tada, pravi lutke i piše kratke priče koje objavljuje na različitim internet portalima, a 2017. godine je nastala je prva slikovnica ilustrovana Vesninim lutkama. Imala je nekoliko samostalnih izložbi lutaka u Geteborgu, gde i danas živi i radi.
O knjizi
„Nedogled“ je knjiga za decu predtinejdžerskog i ranog tinejdžerskog uzrasta, koju će rado i s osmehom pročitati i njihovi roditelji. Razmišljanja glavne junakinje, jedanaestogodišnje devojčice Vanje, njeni strahovi, bezazlena lukavstva i prijateljstvo koje je na putu da jednog dana postane ljubavna veza – sve će to biti poznato i prepoznatljivo i osnovcima, ali i njihovim roditeljjima koji su, verovala to njihova dece ili ne, i sami nekad gledali na svet Vanjinim očima. Nedogled je ime šume u kojoj žive patuljci, od kojih zavisi opstanak planete. Dakle, ova knjiga je bajka. Ali, ona je, pre svega, dečji roman. I da nije fantastičnog sveta, zbog koga nastaje zaplet, događaji u Vanjinoj duši: njena ljubav prema baki, bliskost sa ljubimcem – mačorom Maretom, strah od promene i hrabrost da se bori za dobro a protiv bezdušnosti i pohlepe, razlog su za čitanje ove knjige. Ma, super su ti patuljci, baš su slatki i zabavni, ali hoće li Vanja sačuvati svoju porodicu, i kako? Neće valjda stvarno ti njeni roditelji, koji se tako lepo slažu, sad da se razvedu? E pa, neće. Sva sreća da je Vanja bila dovoljno hrabra.
DETALJNIJE„Kult junaka nam postavlja slavu kao neki najveći cilj postojanja, vrhunac koji čovek može da postigne."
Boris Lučić
ODLOMAK IZ KNJIGE
Dok je stajao u dugoj koloni s ostalima iz neevropskog dela planete, čekajući da stigne na red do šaltera, pored njega su, kao u nekom paralelnom univerzumu, samouvereno prolazili drugi, čak ni ne obraćajući pažnju na carinsku kapiju. Neki u razgovoru, neki u privatnoj svađi, neki zamišljeni s koferima u rukama; niko od njih nije se obazirao na paralelnu kolonu koja se nije pomicala.
Nije očekivao da će ova ogromna svetska raskrsnica, Hitrou, u naredna dva dana postati njegovo boravište.
Konačno na šalteru, na pitanje zašto je u Londonu, odgovorio je: „Ja nemam gde da se vratim – ja sam čovek bez zemlje”.
Dugi su bili sati u čekaonici bez prozora, u razmenjenim pogledima među ljudima koji su govorili najrazličitijim jezicima, s praznim plastičnim čašama kafe, pepelom, pikavcima, zgužvanim celofanom i onim mirisom jeftinog nameštaja i sintetičkog poda u zatvorenom prostoru, sve dok dva službenika nisu došla po njega.
O knjizi
U vešto konstruisanom romanu, prepliću se 3 priče iz 3 epohe i 3 različite borbe. Filmski slikovito, one usisavaju pažnju čitaoca, ne daju mu da ostavi knjigu, da bi mu pokazale kako je lik junaka, onaj kojim vaspitavamo decu i slavimo naciju, uvek podjednako i na isti način - što više junak, to manje čovek; što manje samilostan, to više žrtva.
DETALJNIJE„Kada sam sastavljala crtice nazvane pesme u mom rečniku, slutila sam da će izaći na dobro.“
Danijela Marković
Autor
Danijela Marković
Danijela Marković (1969) je hrišćanski teolog i religiolog, a širi javnost je najviše poznato kao kulturolog. Bavi se proučavanjem hrišćanske kulture, promocijom interkulturalnog dijaloga i tolerancije među ljudima... Ta intuicija dovodi je do brojnih interdisciplinarnih izazova, te dodele sa novim uvidom ko. Posvećena je priprema mnogih važnih kulturnih događaja, a posebno urednoj saradnji u osmišljavanju publikacije koja ujedinjuju značajne radove nekih od vodećih imena. Pored akademskih aktivnosti, neguje i poetsko-esejističku formu izražavanja, kako bi njeni uvidi bolje komunisti sa širim publicom...
O knjizi
Ovo delo je nepretenciozno i svetlo. Čita se kao lična ispovest i kao razgovor. Čita se kao prijateljstvo.
prof. dr Una Popović
Kada u životu donesete odluku, sve ostale je slede po principu „domino efekta“...
Ivana Ivanović
ODLOMAK IZ KNJIGE
… Od poslednjeg spuštanja slušalice, izdržala sam ceo dan da mu se ne javim, a onda sam ga pozvala. Nije se javio. Sačekala sam još jedan dan i poslala mu poruku da se javi. Naravno da nije. Onda sam poslala još nekoliko molećivih poruka, ali ništa. I plakala sam. Isplakala sam se za tri života. I tada sam već znala da će nešto loše da se desi. Jer, plakala sam danima. U stvari, mislila sam da će meni nešto da se desi, da ću da umrem. Želela sam da umrem. Depresija koja se godinama skupljala konačno je izbila na površinu i ščepala me je tako, da nisam ni pokušala da se otrgnem.
O knjizi
Odrastanje na Dorćolu, kome se po povratku iz Kanade vraća, Anu, junakinju knjige „Pre nego što je došao Laki“, formiralo je kao poklonicu i čuvarku dobrog i lepog. Takva osoba može da bude i često bude žrtva onih koji nezasluženo steknu njeno poverenje, ali i melem za ranjene. Za čoveka koji ju je podsetio da se njena duša iskazuje kroz pisanu reč, Ana je bila melem. Ne lek, kao što se nadala da će biti, jer ona nije posedovala čudesni mač za borbu s demonima – a da jeste, bez sumnje bi ga upotrebila – već melem, da ublaži rane na duši čoveka u koga se uselio demon.
"Jeste li se nekada našli u sred mora kukuruznih stabljika višljih od dva metra? Ako niste, zakoračite. Osetićete nešto mistično,gamižuće, pa ako je još pod okriljem noći, i zajauču kukuruzna pera pod naletom vetra, a odozgo se iskezi mesec svojim sablasnim sivilom, poželećete da što pre nestanete sa tog mesta."
Autor
Radovan Lazarević
Radovan Lazarević, rođen 1949. u Lazarevu kod Zrenjanina, diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radni vek proveo je kao novinar i urednik u “Politici”. Objavio je devet knjigа: „Oj Karlovci, joj Karlovci“, Sremska eparhija; „Kroz prozor malog voza“, Službeni glasnik; „Švapski paket“, Čigoja; „Drinski makro“, Čigoja; „Tajna Sovinog dola”, Svet knjige; “Čistači”, Svet knjige i dr. “Nož Marine R.” je peti roman Radovana Lazarevića. Živi I radi u Beogradu.
O knjizi
“ U dremljivom banatskom selu Vaganu, u kome je događaj i kad dvojica pijanaca razmene po koji šamar, kao prasak bombe odjeknula je vest da je nestala njihova meštanka Marina R. Policija vodi traljavu potragu. Nema tela, nema dakle ni zločina. No, tako ne misli čovek koji je bio u tajnoj emotivnoj vezo sa njom. On sluti zločin. Počinje sopstvenu potragu. A kad ga ona dovde do najvećeg tajkuna u okrugu, i ovaj bez traga nestaje. Sad već i policija počinje temeljitiju istragu. Na svoj način vodi je i lokalna televizija. Na videlo izlazi da je tromi, učmali život u selu bio samo privid. Da se, pod okriljem noći, što u selu, što u njegovim kukuruznim poljima, zaplelo jedno mistično, teško razmrsivo klupko, čije niti dosežu i do ulica obližnjeg grada, pa i Beograda, u koje su upleteni tajni putevi krijumčara ljudi, nečim teškim zatrovani odnosi unutar porodice nestale žene, korumpirano sudstvo, zagađen politički život u Srbiji, čankolizni voajerski medji... Sve do poslednjih stranica knjige čitalac će biti u dilemi kakvi to zli vetrovi tutnje vaganskim kukuruznim poljima i gde su oduvali nestalu ženu, tajkuna, i još neke koje je zla kob vezala za njihovu sudbinu.“
"Priče s putovanja nastale su kao rezultat mog dugogodišnjeg ličnog putničkog iskustva, istraživanja i saznanja o predelima čija su istorija, umetnost i kultura ostavili dubok trag i obogatili moj um i dušu."
Ivana Dukčević
Autor
Ivana Dukčević
"Kroz Ivanine fotografije, ističu se i neguju lepote Grčke. Kroz njene tekstove, čitalac postaje željan da otkrije širok spektar mogućnosti Grčke kao turističke destinacije. Ivana Dukčević je umetnica koja komponuje slike i osećanja, koja zajedno podstiču ljude da sanjaju. Nadam se da ćemo i ubuduće sarađivati, i pomoći srpskom narodu da otkrije neočekivane i manje poznate delove Grčke, tokom svakog godišnjeg doba. Hvala, Ivana!"
Angela Varela, direktorka Nacionalne turističke organizacije Grčke, u Srbiji
O knjizi
“Priče s putovanja nastale su kao rezultat mog dugogodišnjeg ličnog putničkog iskustva, istraživanja i saznanja o predelima čija su istorija, umetnost i kultura ostavili dubok trag i obogatili moj um i dušu. Knjiga sadrži lična saznanja i doživljaje s putovanja, i sastoji se iz nekoliko zasebnih delova - razvrstanih prema destinacijama. U ovoj knjizi, pisanoj u pripovedačkom i putopisnom žanru, inspiraciju za putovanje mogu pronaći zaljubljenici u pejzaže, istoriju, umetnost i kulturu zemalja kao što su Maroko, Portugal, Španija, Grčka, Liban i Sirija. Ono što povezuje putovanja u svaki od ovih naizgled potpuno različitih delova sveta su: duboko ukorenjena tradicija, istorija koja seže do u daleku prošlost, karakteristike i zanimljivi običaji ljudi, i bajkoviti pejzaži koji svojom ponekad bezvremenom lepotom nalik scenografiji prate tekst.“
Ivana Dukčević
„Priviđenja i stvarnost su neraskidivo povezani i neprestano se prepliću. San i java, nebo i zemlja, prošlost i budućnost ovde nisu suprotstavljeni pojmovi, već jednako značajni delovi jedne veće celine. ”
Tanja Maletić
Autor
Tanja Maletić
Zbirka pesama „Pesme bdenja i snoviđenja“ je prva knjiga pesnikinje Tanje Maletić. Inspirisana Kafkinim citatom Tanja je svoje pesme bdenja i snoviđenja podelila u četiri celine: Buđenje, Traganje, Nemiri i Otkrivanje. Mlada pesnikinja Tanja Maletić diplomirala je na katedri za germanistiku Filološkog fakulteta na Univerzitetu u Beogradu. Objavljivala u časopisu “Špasovnik”, na sajtu Onlajn poezija, u pesničkim zbornicima i u časopisu za književnost Suština poetike… Pored maternjeg srpskog jezika, Tanja govori i engleski, nemački i ruski. Uz čitanje i pisanje, u slobodno vreme se bavi crtanjem i slikanjem.
O knjizi:
“… Po uzoru na pesnike romantičare, autorka neguje lepotu i razigranost izraza. Vrlo mudar pristup, jer su na taj način duboka emocija i nimalo laki uvidi autorke izneti toplo, ljudski, prepoznatljivo.” Milica Cincar-Popović
DETALJNIJE
VESTI
„Svijet lišen umjetnosti, bio bi vrlo surovo mjesto”
Ksenija Matović
Autor
Ksenija Matović
„Ksenija Matović u svojoj novoj zbirci pesama Karatoč, u 49 kratkih pesama, u duhu haiku poezije, peva o trenucima u kojima je snažno doživela prirodu, sa željom da zabeleži to stanje i da ga poveže sa tajnama svoje duše. Njena poezija je pomalo zatvorena, hermetična, ona traži pažljivog, posvećenog i senzitivnog čitaoca, udubljenog i obrazovanog. I maštovitog, koji će umeti da odgonetne njene poetske enigme. U vreme kad neoliberalni profit sigurno i beskrupulozno pokorava svet, Ksenija svojim pesmama himnično veliča moć nepokorive prirode. Zato u njenim stihovima nema ljudi; more i obala su tu, ali nema ribara.
U stvaranju slike Ksenija koristi sve da bi izazvala čulne, mirisne, vizuelne i auditivne senzacije. Sve je u pokretu, bez umora, njene zvučne figure asonance pune su samoglasnika, njeni oksimoroni su efektni: mrtve reči, mleko noći, kolevka nedonosnica, crno sunce… Izuzetno vešta u građenju pesničkih slika, ali škrta na rečima; oslobađa ih ukrasa, nema rime, suvišnih prideva i priloga da bi ih ogolila u potpunosti da same sobom isijavaju energiju. Slike pejzaža nisu statične.“ Prof. Svetlana Gradinac
DETALJNIJE
„Od hrane i sunca raste telo, od učenja raste pamet, a od priča raste čovek.“
Milica Cincar-Popović
Autor
Milica Cincar-Popović
Od hrane i sunca raste telo, od učenja raste pamet, a od priča raste čovek. Zbirka priča “Gore, gde pripadamo” sadrži hermetičke obrade tri poznate legende koje su suštinski formirale odnos prema postojanju i sistemu vrednosti kako autorke tako i generacije koja je sazrevala uz rokenrol. Rokenrol je muzika srčanosti, a srčanost je ono što odlikuje junaka, što ga čini sposobnim za ljubav koja će ga uzdići. To poručuju i tri legende: „Mač svršenog viteza“ (Legenda o Svetom gralu i vitezovima Okruglog stola), „Princ Kraljevstva sjajne zvezde” (Priča o povratku bludnog sina) i „Tajna većnog života” (Legenda o Psihi i Erosu), koje je u knjizi „Gore, gde pripadamo“ obradila Milica Cincar-Popović. Knjiga je dobila naslov je po pesmi Džoa Kokera iz kultnof filam „Oficir i džentlmen“.
DETALJNIJE
