Pre nego što je došao Laki

… Od poslednjeg spuštanja slušalice, izdržala sam ceo dan da mu se ne javim, a onda sam ga pozvala. Nije se javio. Sačekala sam još jedan dan i poslala mu poruku da se javi. Naravno da nije. Onda sam poslala još nekoliko molećivih poruka, ali ništa. I plakala sam. Isplakala sam se za tri života. I tada sam već znala da će nešto loše da se desi. Jer, plakala sam danima. U stvari, mislila sam da će meni nešto da se desi, da ću da umrem. Želela sam da umrem. Depresija koja se godinama skupljala konačno je izbila na površinu i ščepala me je tako, da nisam ni pokušala da se otrgnem.
*
Odrastanje na Dorćolu, kome se po povratku iz Kanade vraća, Anu, junakinju knjige „Pre nego što je došao Laki“, formiralo je kao poklonicu i čuvarku dobrog i lepog. Takva osoba može da bude i često bude žrtva onih koji nezasluženo steknu njeno poverenje, ali i melem za ranjene. Za čoveka koji ju je podsetio da se njena duša iskazuje kroz pisanu reč, Ana je bila melem. Ne lek, kao što se nadala da će biti, jer ona nije posedovala čudesni mač za borbu s demonima – a da jeste, bez sumnje bi ga upotrebila – već melem, da ublaži rane na duši čoveka u koga se uselio demon.
Iz pogovora urednika