KLEOS

U vešto konstruisanom romanu, prepliću se 3 priče iz 3 epohe i 3 različite borbe. Filmski slikovito, one usisavaju pažnju čitaoca, ne daju mu da ostavi knjigu, da bi mu pokazale kako je lik junaka, onaj kojim vaspitavamo decu i slavimo naciju, uvek podjednako i na isti način – što više junak, to manje čovek; što manje samilostan, to više žrtva.

Naslov romana, “Kleos”, antički je naziv za herojski put, put herojske slave; niz herojskih podviga koji su junaka doveli do slave. Kleos spartanskog vojskovođe Lisandra koga mase dočekuju, klanjaju mu se i slede ga, sasvim je drukčiji nego kleos najpre ilegalca a potom operativca UDBe. A Ivan, mladić koji se, bežeći od rata, bori i izbori za svoje mesto, svoje pravo na život; da li je i on junak, onaj čija dela postaju slavna da bi poslužila kao primer za druge? Pa, skro da jeste. Bio bi, da na kraju ipak nisu pobedila osećanja, i čovek nadjačao osvajača društvenih priznanja.

Čovek plemena bez treptaja je bio spreman da svoj život prinese na žrtvu Majci Stvoriteljki, bez koje života ne bi ni bilo. Ali, da li je ona tražila žrtvu? Ili je svoju milost darovala i daruje upravo onima, i jedino onima, srčanima, koji žive ljubav? Boris Lučić u svom pseudoistorijskom trileru traži odgovor na ovo pitanje. I nalazi ga, na kraju, zajedno sa svojim poslednjim junakom.

Milica Cincar-Popović