Piše: Jovana Ješić

Foto: Aleksandar Jočić

Tanja Maletić je rođena 2. jula 1999. godine u Beogradu. Diplomirala je na katedri za germanistiku Filološkog fakulteta na Univerzitetu u Beogradu. Naučila je da čita sa dve godine i od ranog detinjstva se bavi pisanjem poezije te su tako njeni prvi radovi objavljeni u dečijim časopisima “Vitez” i “Svetosavsko zvonce”, a potom tokom srednjoškolskih dana njeni radovi su objavljivani u časopisu “Ogledalo” kao i u “Srpskom književnom listu”.

Tokom studija su njeni radovi bili objavljivani u časopisima “Špasovnik”, “Suština poetike” i na sajtu “Onlajn poezija”. Tanja govori srpski, engleski, nemački i ruski jezik. Interesuje je umetnost te se pored čitanja i pisanja bavi crtanjem i slikanjem. Nedavno je izdala zbirku poezije pod nazivom “Pesme bdenja i snoviđenja”, izdavač je MediaSfera.

-Prema rečima našeg pesnika Miroslava Aleksića, pesnik je “usamljen i začuđen, kao Bog kada je stvarao svet”. Sada, kada sam, takoreći, zvanično napustila veoma korisnu i plodonosnu pesničku usamljenost, ostajem začuđena. Divno i neopisivo začuđena pred ostvarenjem tog sna koji je dugo delovao neostvarivо, kaže Tanja Maletić.

Vaša knjiga nosi naziv “Pesme bdenja i snoviđenja” i služeći se Kafkinim citatom već na početku kažete “Molim Vas, smatrajte me snoviđenjem” – zašto? Pesme su životne i prepune stvarnih emocija, a ne snoviđenje.

T.M: Iza ovog citata stoji jedna šaljiva priča iz piščevog života. Prilikom jedne posete svom prijatelju Maksu Brodu, slučajno je probudio Maksovog usnulog oca. Pošto se ovaj trgao iz sna i začuđeno gledao u Kafku, Kafka je, u želji da ga smiri, šaljivo izgovorio tu rečenicu. Možda sam jednim delom već objasnila ovu odluku u prvom pitanju. Sa jedne strane, u trenutku ispisivanja ovog uvoda mi je objavljivanje zbirke o kojoj sada govorimo delovalo bliže neostvarivom snu nego istinski ostvarivom cilju. Sa druge strane, tu rečenicu (možda) ne citiram ja,  već sama zbirka, koja jeste plod bdenja i snoviđenja, pa se u skladu s tim i predstavlja mogućim čitaocima. Ukoliko ste kao čitalac osetili stvarne emocije i životna iskustva, to mi samo govori da je moj autorski cilj na neki način ostvaren. Priviđenja i stvarnost su neraskidivo povezani i neprestano se prepliću. San i java, nebo i zemlja, prošlost i budućnost ovde nisu suprotstavljeni pojmovi, već jednako značajni delovi jedne veće celine. Čin pisanja je put kojim nestvarno (umno) postaje stvarno (opipljivo) i put kojim prizori iz opipljivog sveta postaju lako promenjlive slike u umu stvaraoca.

Ceo intervju možete pročitati OVDE