U izdanju MediaSfere iz štampe je izašla najnovija zbirka pesama „Karatoč”, autorke Ksenije Matović.

Ovo je njena četvrta zbirka pozije, “himnu moru, njenom modrom utočištu i pribježištu“,

“Dok pokušavam da napišem riječi, koje bi istovremeno privukle čitaoca, ne otkrivajući mu previše od jednog mora i jednog grada, možda čak svih mora i svih gradova, promišljam o veličanstvenoj kompoziciji Mikisa Teodorakisa Όμορφη Πόλη ( Lijepi grade).Promišljam, da li sam taj grad i more, ili sve gradove i sva mora okovala naslovom, Karatoč. Jedinom stijenom, koja ima ime. Bremenito i tamno, naspram bijelih kuća i dugih, krivudavih ulica, podjednako bijelih škura i jedne ponistre na Škveru u kojoj stanuju ogledalo i dijelovi koltrine. Ili naprosto pustila da lete poput rijetkih kormorana, čija crna krila čine okvir za hobotnice, osti i stađune“, kaže Ksenija Matović.

Iz recenzije prof. Svetlane Gradinac izdvajamo:

Ksenija Matović u svojoj novoj zbirci pesama Karatoč, u 49 kratkih pesama, u duhu haiku poezije, peva o trenucima u kojima je snažno doživela prirodu, sa željom da zabeleži to stanje i da ga poveže sa tajnama svoje duše. U vreme kad neoliberalni profit sigurno i beskrupulozno pokorava svet, Ksenija svojim pesmama himnično veliča moć nepokorive prirode. Zato u njenim stihovima nema ljudi; more i obala su tu, ali nema ribara.

Njena poezija je pomalo zatvorena, hermetična, ona traži pažljivog, posvećenog i senzitivnog čitaoca, udubljenog i obrazovanog.

Njeni deskriptivni pejzaži su negde između Dalijevih mrtvih priroda i Lubardinih mediteranskih slika. Sve je u pokretu, bez umora, njene zvučne figure asonance pune su  samoglasnika, njeni oksimoroni su efektniasonance pune su  samoglasnika,
njeni oksimoroni su efektni: mrtve reči, mleko noći, kolevka, nedonosnica, crno sunce…

                                                                   ***
Jezik je sveden. Njenoj leksici pripadaju slikovite reči kojima ona oživljava atmosferu. Tu su i autentični bokeški izrazi, romanizmi koji su se ukorenili u hercegnovski govor i čine ga koloritnim.

Izuzetno vešta u građenju pesničkih slika, ali škrta na rečima, oslobađa ih ukrasa, nema rime, suvišnih prideva i priloga da bi ih ogolila u potpunosti da same sobom isijavaju energiju. Slike pejzaža nisu statične. Dominiraju glagoli u vidu krnjeg perfekta, tj. radnog
glagolskog prideva, koji se nižu i ostvaruju bogatu dinamičnost slike.

                                                                    ***

Pesnikinja je svedok i verodostojni posmatrač koji poseduje veštinu da se u dva – tri poteza, biranim rečima napravi spoj viđenog I doživljenog. Kohezivno tkivo ove poezije čine slikoviti mediteranski izrazi: jugo, ponistra, tiramol, divlje narandže, ribarske mreže, bura, vrša,murina, katarke, nješpula, jato inćuna, šume munike, mačkulja,
vongole, palastura, čempresi, brodski zvonac, morač, tondo, barbuni,
bove…

Pesma pod brojem 12 iziskuje poseban pomen. Sa samo osam reči, raspoređenih u pet stihova, Ksenija je uspela da nam ispriča u skrivenoj formi alegorije sve faze života  jedne biljke, koji sa potresnom jednostavnošću prevazilazi granice jednog opisa. Tu je
pesnikinjin pogled dubinski i prostire se i u horizontali i u vertikali:

                                   Rasla ljubičasta
                                   Njedrila
                                   Jalova
                                   Pod jastukom
                                   Zrnevlje narova.

 Ksenija Matović nas je svojim pesničkim minijaturama uvela u mediteransku morsku atmosferu okamenjenim slikama, skrivenim simbolima i metaforama braneći prirodu kao najvažniju pozornicu smisla.

prof. Sevtlana Gradinac

Ksenija Matović

Ksenija Matović (1973) rođena na Cetinju, osnovnu i srednju školu završila u Herceg Novom.

Filozofski fakultet, smer sociologija, završila u Novom Sadu.

Radila u Novom Sadu u firmi Stylos. Osnivač je književne manifestacije Stylosova agora.

Radila kao novinar listova Dnevnik i Blic, objavljivala članke u časopisu Zemlja, kolumnista beogradskog časopisa MediaSfera. Novinar je i dopisnik lista Dan iz Herceg Novog.

Živi u Herceg Novom.

Majka je dvadesetogodišnjeg Borisa Basare.

Dela i priznanja:

–           Preludij, zbirka pesama, IK Slavija, Novi Sad, 1991.

–           Orfeonautika, zbirka pesama, Hercegnovsko pozorište, Herceg Novi, 2013.

–           Obol, zbirka pesama, IP Oerfeus, Novi Sad, 2016.

–           Obol, zbirka pesama, drugo izdanje, paralelno na srpskom i grčkom, IP Oerfeus, Novi Sad, 2016.

–           Škurin, kolumna, Portal MediaSfera, Beograd, 2018. i 2019.

–           Ostrvo, poetski zapis, (pjesme Krita – κρητικα τραγουδια), Portal MediaSfera, Beograd, 2019.

–           Vodič kroz Crnu Goru, BOOM, Podgorica, Ministarstvo turizma Crne Gore, 2012. na srpskom, engleskom i ruskom jeziku.

–           Priznanje Podgoričkog art festivala, PAF, Podgorica, 2019.

–           Priznanje Udruženja književnika Branko Miljković, Zbornik, Niš 2020.